Дужи временски период, односно од 2006. године, у сарадњи са професором Мотом (Renzo Motta) са Универзитета у Торину, Катедра за планирање газдовања шумама истражује прашумске резервате у Републици Српској. Истраживања су резултирала објавом више радова у престижним међународним часописима (Canadian Journal of Forest Research, Silva Fennica, Annals of Forest Science…).
У периоду од 18. до 20. септембра 2021. године у прашумском резервату Перућица, у истраживањима на сталној огледној површини, поред истраживача са Универзитета у Торину и Бањoj Луци, учествовали су и истраживачи са Универзитета у Удинама и Молисеу односно на једном мјесту, у заједничком истраживању, истраживачи са четири Универзитета. Кориштена је најсавременија опрема за истраживања овог типа (Field map, дрон, LAI-2200C Plant Canopy Analyzer, Лидар…).
Са Шумарског факултету у Бањој Луци у истраживањима су учествовали проф. др Војислав Дукић и асистент Срђан Билић који ће свој будући научни рад усмјерити на истраживање динамике и структуре прашума.
Претјерани утицај човјека на шуму није пожељан али исто тако у данашњим условима, изостанак било каквог утицаја човјека такође није пожељан. Вишегодишња истраживања и пракса у области шумарства су показали да је најбољи начин очувања шума газдовање прилагођено врстама дрвећа и станишним условима, односно газдовање у којем се у што већој мјери опонашају природни процеси. А те природне процесе у шумским екосистемима, на адекватан начин управо можемо сагледати у прашумама односно у старим шумама у којима није било директног дјеловања човјека. За истраживаче из области шумарства прашуме су права ризница научних спознаја. Прашуме су у Европи права ријеткост, насупрот томе у Републици Српској су сачувана три прашумска резервата. Поред прашуме „Перућица“ која је највећа, то су још прашуме „Јањ“ и „Лом“.
