Поводом Међународног дана прашума, који се обиљежава 14. септембра, подсјећамо на изузетан значај ових ријетких и очуваних шумских екосистема, али и на посебну вриједност коју прашуме Босне и Херцеговине имају за шумарску науку, образовање и савремено газдовање шумама.

Прашуме представљају шумске екосистеме чија су структура, динамика и развој обликовани првенствено природним процесима, уз одсуство или минималан непосредни утицај човјека. У њима истовремено налазимо стабла различитих врста дрвећа, димензија и старости, подмладак, специфичне биљне заједнице, различите категорије мртвог дрвета, отворе склопа настале природним одумирањем стабала и читав мозаик различитих развојних фаза прашуме. Управо због тога прашума није само стара шума, она је сложен и динамичан систем у којем се могу посматрати процеси који су у привредним шумама често измијењени или усмјерени одређеним системом газдовања.

Док су у значајном дијелу Европе природне шуме кроз вијекове мијењане антропогеним утицајем, код нас још увијек постоје предјели у којима је могуће непосредно истраживати како изгледа и функционише шума чији развој првенствено одређују природни процеси. То је научни ресурс чију вриједност није могуће изразити само површином, количином дрвне залихе или економским показатељима. Република Српска у том погледу има изузетну предност. На релативно малом простору сачувани су вриједни остаци изворних динарских шумских екосистема, а прашумски резервати Јањ, Лом и Перућица спадају међу најзначајније такве локалитете. Они представљају природне лабораторије од великог значаја за домаћу и међународну научну заједницу.

Прашуме су мјеста на којима природа поставља експерименте који трају стотинама година. Задатак науке је да их препозна, измјери и разумије, а задатак шумарства да то знање претвори у боље одлуке за шуме којима газдујемо. Због тога су Јањ, Лом, Перућица и друге очуване природне шуме много више од заштићених подручја. Оне су учионице на отвореном, референтни екосистеми и природне лабораторије за садашње и будуће генерације шумарских стручњака и истраживача.

У прашумама можемо проучавати колико дуго стабла природно живе, како и због чега одумиру, како настају поремећаји шумског склопа, како се шума природно обнавља, како су стабла просторно распоређена, колико мртвог дрвета природна шума може да акумулира и какав значај оно има за друге организме. Истражују се односи између дрвећа различитих врста и димензија, развој појединих фаза и структурних мозаика, као и реакција шуме на сушу, вјетар, снијег, инсекте и друге биотичке и абиотичке факторе. Посебан значај прашума огледа се у њиховој великој структурној разноврсности. Стабла великих димензија и старости, шупљине, преломи, сушике и различити облици појављивања мртвог дрвета стварају станишта за велики број птица, инсеката, гљива, маховина, лишајева и других организама. Оно што на први поглед може изгледати као одумирање или распадање, у природној шуми представља саставни дио њеног функционисања и почетак новог циклуса живота. Научни значај прашума, међутим, не завршава се на њиховим границама.

Један од најважнијих задатака истраживања прашума јесте да се уочене законитости разумију и тамо гдје је то оправдано, примијене у газдовању привредним шумама. Прашуме нам дају референтно стање према којем можемо анализирати како различити узгојни захвати утичу на хоризонталну и вертикалну структуру састојина, природно подмлађивање, биолошку разноврсност и стабилност шумских екосистема.

Посебно у условима климатских промјена, све је важније разумјети механизме којима се шумски екосистеми природно обнављају и реагују на различите поремећаје. Због тога истраживања прашума данас нису окренута само прошлости и очувању онога што је преостало. Она су директно повезана са питањем какве шуме желимо и морамо да имамо у будућности. Поређењем прашума и привредних шума могуће је утврдити које структурне карактеристике природна шума задржава током дугог временског периода, шта се мијења под утицајем газдовања и које елементе природне динамике можемо користити приликом развоја природи блиских, адаптивних и одрживих система газдовања.

О изузетној вриједности прашуме Лом свједоче и записане импресије швајцарског шумара Jämes Péter-Contesse, објављене у швајцарском шумарском листу давне 1957. године, након његове посјете прашуми Лом годину дана раније. Дубоко импресиониран њеном очуваношћу и природношћу, записао је:

„Да, ми Швајцарци смо богати материјално, али ви, југословенски пријатељи, имате једно богатство које ми, милиони богатих, никада не можемо стећи, јер се вијекови напора не могу никада више вратити. Ви имате у вашим шумама инкарнацију једног истинског живота, симбол који треба да вас заштити од обмане савременог живота заснованог на профиту. Ви желите сачувати недирнуто богатство и то је са ваше стране акт дубоке мудрости, мудрости коју смо ми изгубили. Сачувајте вјечним ову прашуму и ово богатство, оно ће вас уздићи, а нама ће бити примјер“.

Истраживање прашума представља важан дио научног рада Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци. О континуитету тог рада свједоче бројне научне публикације и истраживања, међу којима посебно мјесто има монографија „Флора прашумског резервата Лом“, као и многобројни научни радови посвећени истраживању прашума Перућица, Лом и Јањ. Тај истраживачки правац наставља се и данас кроз нова теренска истраживања, научне радове, докторске дисертације, сарадњу са домаћим институцијама и повезивање са европским истраживачима који се баве прашумама.

Посебна потврда значаја наших научних активности била је и међународна радионица EuFoRIa (European Forest Reserves Initiative), одржана у организацији Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци у јуну 2026. године. Окупљање истраживача из бројних европских земаља и теренска посјета прашуми Лом и околним привредним шумама омогућили су непосредно поређење природних и привредних шумских екосистема и размјену знања о њиховој структури, динамици, отпорности, биодиверзитету и будућим правцима истраживања. Такви скупови показују да прашуме Републике Српске и Босне и Херцеговине нису значајне само на локалном нивоу. Оне су дио европске природне и научне баштине и представљају вриједне локалитете за дугорочна и упоредна истраживања. Заштита прашума зато не значи њихово издвајање из науке. Напротив, њихов највећи значај остварује се онда када им омогућимо да се несметано развијају, а истовремено пажљиво и дугорочно пратимо процесе који се у њима одвијају.

Шумарски факултет Универзитета у Бањој Луци наставиће да кроз научна истраживања, образовање студената и међународну сарадњу доприноси бољем познавању, вредновању и очувању ових јединствених шумских екосистема.

Више о прашумама може се прочитати у публикацији „Наше прашуме – преглед прашума Босне и Херцеговине са анализом правног оквира за заштиту“