“Шта год човјек ради у животу треба у тај рад да унесе себе, знање, машту и енергију, слиједи своје снове и успјех је загарантован”, каже Младен Самарџић из Градишке, који је почетком ове године дипломирао на Шумарском факултету Универзитета у Бањој Луци, али одавно већ ради у струци.
Након што је дипломирао крајем фебруара на одсјеку за прераду дрвета на Шумарском факултету Универзитета у Бањој Луци, Младен ни један дан није био на Бироу за запошљавање, јер је већ 1. марта добио стални посао у предузећу „Дрвопродекс“, које га је и стипендирало од друге године факултета. У том предузећу тренутно организује рад у пилани и управља производњом.
„Знање је на цијени, нарочито јер су данас фирме у највећем броју приватне и све више се поштује радник који зна свој посао и који хоће да ради, којем ништа није тешко“, рекао је Младен. Да треба да буде одговоран и истрајан схватио је врло рано, јер је са 11 година остао без родитеља. О њему је бринула тетка, али се трудио да што прије постане самосталан.
„Рано сам почео да радим, још у средњој школи, што ме је научило да је за успјех у животу потребан труд и рад. Радио сам разне послове, за дневницу, некада на дужи а некада на краћи временски период. Нисам хтио да дозволим да зависим од другог“, рекао је Младен. Да се знање и рад могу фино наплатити сазнао је на другој години факса, када је, на његову срећу, упознао професора Игора Џинчића из Београда.
„Тај професор је у мени на јединствен начин пробудио жељу за знањем, јер ми је објаснио на који начин то знање могу да искористим у животу, то јесте да га наплатим. Схватио сам да ако се потрудим и будем стручњак у области коју изучавам, моћићу и да зарадим“, каже Младен. То се доказало већ на крају друге године, када је почео да ради у фирмама у којима је уједно обављао и праксу. Иако је у току студирања радио, није га спријечило да буде најбољи студент на факултету за академске године – 2018/19, 2019/20 и 2020/21, што представља најбољи успјех на студијском програму дефицитарних занимања у Републици Српској.
„Битна је добра организација времена, али, наравно и понека жртва. Нисам ишао баш на све журке. Сјећам се да сам 2020. Године Васкрс дочекао радећи елаборат и графички рад. Са данашње тачке гледишта, није ми жао, јер сада знам да знање и стручност нема цијену“, каже Младен.
Каже и да човјек у све што ради човјек треба да унесе дио себе, да остави свој траг, јер једино тако иза себе оставља вриједност коју онда нико не може да оспори.
„Тако је и са осмишљавањем и стварањем комада намјештаја, којима треба посветити посебну пажњу, јер, сваки на свој начин, испуњавају човјеков животни простор.” „Не треба да прихватимо ствари здраво за готово, а намјештај се често баш тако доживљава. Као и свугдје, тако се и на овом пољу свакодневно нешто мијења, проналазе се нова рјешења, нешто се иновира и потребно је пратити тренд“, каже Младен.
Младима је поручио да прате своје снове, на вријеме стварају радне навике, буду истрајни у остварењу својих циљева јер се на крају сваки труд исплати.
