Студенти четврте године Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци су 29. новембра 2024. године, у организацији проф. др Бранка Главоњића и проф. др Драгана Чомића, посјетили Привредно друштво ’’Еко топлане’’ у Бањој Луци. Теренска настава организована је како би студенти стекли практично знање о кориштењу дрвне сјечке у савременим и еколошким енергетским системима.
Домаћини посјете били су Александра Брдар, координатор за квалитет, контролу и енергетско планирање и Далибор Готовац, координатор производних погона у овом предузећу. Студенти су имали прилику да се упознају са свим фазама планирања, организовања, руковођења и контроле производног и других процеса у систему даљинског гријања, у којем је основни енергент дрвна сјечка.

Током посјете, истакнуто је да се рад ’’Еко топлана’’ темељи на анализи средње дневне температуре, што омогућава прецизно одређивање потребне количине енергије за гријање наредног дана. На основу података о температурама из претходних година, као што је средња сезонска температура од 9,7 °C (2023/24), израчунато је да је за протеклу сезону било потребно 54.000 тона сјечке како би се осигурало квалитетно гријање за све кориснике којима се топлотна енергија испоручује из котловнице Еко топлана у Борику.
Први корак приликом доласка камиона с дрвном сјечком је визуелни преглед сјечке у кади камиона. Потом се врши вагање камиона, а након тога се са неколико мјеста узима узорак за мјерење влаге.

Занимљив примјер добре праксе, који је колегиница Брдар истакла, је употреба пепела који настаје након сагоријевања сјечке. У Републици Србији, овај пепео се користи у производњи асфалта и у грађевинској индустрији, што представља примјер циркуларне економије. Овај приступ не само да смањује отпад, већ доприноси одрживом развоју, јер пепео који би иначе завршио на депонијама постаје користан материјал у индустрији.
Закључено је да би Бања Лука могла примијенити сличан систем у будућности, чиме би се додатно смањио негативан утицај на животну средину и дао конкретан допринос смањењу отпада. Примјена циркуларне економије у градским инфраструктурним пројектима могла би донијети велике користи, не само еколошке, већ и економске, стварајући нове могућности за одрживо коришћење ресурса.

Извјештај припремили:
Алекса Сеизовић, студент IV године Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци
Александра Брдар, координатор за квалитет, контролу и енергетско планирање ‘’Еко топлане’’







