Шумарски факултет Универзитета у Бањој Луци био је домаћин међународне радионице „EuFoRIa Workshop Summer 2026”, која је од 16. до 19. јуна 2026. године одржана у Бањој Луци и на подручју општине Петровац – Дринић. Овај научни скуп окупио је 35 истраживача, универзитетских професора и стручњака из тринаест европских земаља, чиме је Шумарски факултет још једном потврдио своје мјесто у међународној научној заједници и своју препознатљивост у области шумарске науке.

Радионица је организована у оквиру европске истраживачке мреже EuFoRIa — European Forest Reserves Initiative, која окупља водеће научнике и институције посвећене проучавању прашума, строгих шумских резервата и природне динамике шума широм Европе. Мрежа повезује 40 институција из 21 европске земље и више од 110 истраживача који, кроз дугорочна истраживања на сталним огледним површинама, настоје да боље разумију развој природних шума, њихову отпорност, улогу у очувању биодиверзитета и значај у условима све израженијих климатских промјена.

Током четвородневног програма одржан је велики број научних презентација, стручних дискусија и радних сесија посвећених најсавременијим европским истраживањима у области шумарства. Учесници су представили резултате истраживања у европским прашумама, природним шумским резерватима, динамици мртвог дрвета, стабилним изотопима у годишњим прстеновима стабала, дендрохронологији, угљенику у шумским екосистемима, биодиверзитету, природној обнови и дугорочном мониторингу шума.

Посебна пажња била је посвећена активностима у оквиру европског Horizon пројекта WILDCARD, као и развоју заједничких база података, будућих међународних пројеката и нових облика научне сарадње. Управо овакви скупови показују колико је важно да домаће институције буду активно укључене у европске истраживачке токове, али и колико природни ресурси Републике Српске имају снажну научну вриједност.

Свечани дио радионице обиљежен је додјелом плакете проф. др Ренцу Моти (Renzo Motta), једном од најистакнутијих европских научника у области екологије шума, прашума и природне динамике шумских екосистема. Професор Ренцо Мота је редовни професор на Универзитету у Торину, бивши предсједник италијанског друштва за шумарство и екологију шума (SISEF 2020–2025), редовни члан Италијанске академије за шумарске науке и редовни члан Пољопривредне академије у Торину. Плакету је, у име Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци, уручио декан проф. др Војислав Дукић, као признање за изузетан научни допринос, дугогодишњи рад у области шумарства, унапређење научно-истраживачког рада и промоцију значаја очувања шумских екосистема Републике Српске.

Професор Мота је током своје богате академске каријере дао велики допринос развоју савремених истраживања прашума и природних шума у Европи. Његов рад, научни ауторитет и посвећеност очувању шумских екосистема представљају примјер како се знање, искуство и међународна сарадња могу ставити у службу заштите природе и развоја шумарске науке.

Један од најснажнијих и најсимболичнијих тренутака радионице била је примопредаја јединственог природног експоната – котура природно палог стабла јеле из прашуме Лом, старог више од 600 година. Овај изузетно вриједан поклон Шумарском факултету уручило је Шумско газдинство „Оштрељ – Дринић”. Ријеч је о несвакидашњем примјерку који на најбољи начин свједочи о дуговјечности, снази и природном богатству шумских екосистема Републике Српске. Котур стабла представља драгоцјен наставни, научни и симболички материјал, јер у својим годишњим прстеновима прираста носи запис о вијековима раста, климатским промјенама, природним поремећајима и историји прашумских екосистема. Он ће студентима, професорима и истраживачима служити као вриједан материјал за проучавање раста, дендрохронологије, климатских услова и развоја шума кроз више од пола миленијума. Овај гест представља примјер добре сарадње академске заједнице и шумарске праксе, али и доказ да се заједничким радом могу чувати и промовисати највеће природне вриједности Републике Српске.

Теренски дио радионице био је један од најважнијих сегмената програма. Учесници су посјетили привредне шуме на подручју шумског газдинства „Оштрељ – Дринић”, гдје су имали прилику да се упознају са карактеристикама газдовања високим шумама букве, јеле и смрче, као и са специфичностима шумарске праксе у комплексним планинским условима. Посебан утисак на учеснике оставила је посјета строгом природном резервату „Прашума Лом”, једном од највриједнијих и најочуванијих прашумских подручја у овом дијелу Европе. Прашума Лом представља изузетно значајан простор за проучавање природне динамике шума, старосне и просторне структуре стабала, природне обнове, мртвог дрвета и процеса који се одвијају без директног утицаја човјека.

Током теренских активности вођене су стручне дискусије о значају прашума за разумијевање отпорности шума на климатске промјене, очување биодиверзитета, складиштење угљеника и развој савремених модела газдовања шумама. Европски истраживачи су истакли да су прашуме Републике Српске, а посебно Лом, Јањ и Перућица, изузетно вриједни локалитети за дугорочна научна истраживања и да заслужују још снажнију међународну видљивост.

Организациони одбор радионице посебно се захваљује шумском газдинству „Оштрељ – Дринић” на изузетној подршци у реализацији теренског дијела програма, као и на професионалној сарадњи и гостопримству које је пружено учесницима радионице. Посебна захвалност упућује се техничком директору Сретку Станковићу, дипл. инж. шумарства, чији су ангажман, стручна помоћ и подршка били од великог значаја за успјешну организацију посјете привредним шумама и прашуми Лом.

Одржавање ове радионице у Бањој Луци представља велико признање Шумарском факултету Универзитета у Бањој Луци. Чињеница да су водећи европски стручњаци изабрали управо наш факултет и наше шумске екосистеме као мјесто сусрета, размјене знања и теренског рада потврђује да Република Српска располаже природним вриједностима од изузетног међународног значаја. Посебно мјесто у томе имају прашумски резервати Јањ, Лом и Перућица, који представљају јединствене природне лабораторије за проучавање развоја шума без директног утицаја човјека.

Ова радионица је омогућила размјену знања, јачање постојећих и успостављање нових партнерстава, као и отварање могућности за будуће заједничке научне пројекте, мобилност истраживача и укључивање младих научника у међународна истраживања. Истовремено, овај догађај шаље снажну поруку да су наше прашуме, шумски резервати и стручни капацитети препознати као дио европске научне баштине и као простор од изузетног значаја за будућа истраживања, образовање и очување природног насљеђа.