НАСТАВАК ИСТРАЖИВАЊА ПРАШУМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – Лидар технологија у фокусу
У данашње вријеме, прашумски резервати широм Европе смањују своје површине те се обавезно ставља нагласак на њихово очување и детаљно проучавање. Овај тренд нестајања прашума привукао је пажњу како домаћих тако и страних истраживача, туриста и љубитеља природе. У Републици Српској постоје два законом заштићена строга резервата природе ”Прашума Лом” и ”Прашума Јањ” те најпознатија ”Прашума Перућица” која се налази унутар Националног парка ”Сутјеска”. Прашуме Републике Српске представљају ризницу знања и пружају драгоцјену прилику да боље разумијемо најповољнији облик и састав и структуру шума, биодиверзитет и природне процесе за развијање концепта природи блиског газдовања привредним шумама.
Континуирана истраживања прашумских резервата Републике Српске у сарадњи Катедре за планирање газдовања шумама и професора Моте (Renzo Motta) са Универзитета у Торину трају још од 2006. године. Ова истраживања резултирала су објавом многих научних радова у признатим међународним часописима попут Canadian Journal of Forest Research, Silva Fennica, Annals of Forest Science и многих других.
Овај пут, истраживања су вршена од 14. до 19. октобра, 2023. године у строгом резервату природе ”Прашума Лом” у општини Дринић. Тим истраживача на челу са професором Мотом чинили су професори, студенти докторанти и лаборанти са три универзитета из Италије (Торино, Молизе и Удине) и чланови Катедре за планирање газдовања шумама са Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци (проф. др Војислав Дукић и асистент Срђан Билић).
У оквиру ових истраживања једна група истраживача извршила је премјер живе и мртве дрвне масе у ”језгру” прашуме Лом на двије систематски постављене мреже сталних огледних површина. Друга група истраживача проучавала је разноликост микростаништа у живој и мртвој дрној маси. Микростаништа у виду пукотина и шупљина имају велики утицај на биодиверзитет и екосистемске услуге. Трећа група истраживача оцјењивала је присуство сапроксилних инсеката (то јесте инсеката који живе у мртвом дрвету). Наиме у претходним истраживањима пронађене су двије нове врсте инсеката које су непознате на овом подручју. Четврта група истраживача вршила је детаљна тродимензионална снимања огледних површина са терестричким ласерским скенером најновије генерације – Lidar ”Faro Focus”. ”Faro Focus” је фазни тродимензионални ласерски скенер, велике брзине скенирања за детаљно и прецизно дигитално снимање и мјерење простора. Тренутна тржишна вриједност овог уређаја износи око 50 хиљада € (евра). У блиској будућности, лидар технологија и напредно тродимензионално скенирање шумских састојина ће револуционирати шумарство кроз праксу и науку. Развојем технологија дигиталног снимања и мјерења омогућиће се дубљи увид у структуру шумских састојина, отварајући врата новој методици премјера шума, планирању шумско-узгојних радова, пројектовању путева и уређивању шума у својини Републике Српске.
Само континуираним истраживањима тј. мониторингом на сталним огледним површинама могуће је пратити промјене и динамику шумских екосистема те на тај начин препознати природне обрасце које ће помоћи у развоју одрживих стратегија газдовања овим драгоцијеним ресурсима.
Катедра за планирање газдовања шумама на Шумарском факултету Универзитета у Бањој Луци ће и даље наставити да буде посвећена очувању и проучавању прашумских резервата Републике Српске те да обавјештава јавност о научним резултатима и даљим корацима наших истраживања.
