У периоду од 9. до 14. октобра 2026. године одржана је национална стручна екскурзија удружења Pro Silva Italia, организована поводом обиљежавања 30 година дјеловања. У оквиру овогодишњег програма, који је обухватио Хрватску и Босну и Херцеговину, Шумарском факултету Универзитета у Бањој Луци указано је повјерење да буде домаћин стручног дијела посјете Босни и Херцеговини, у којем је учествовао 41 учесник.
Pro Silva је међународна организација која промовише природи блиско газдовање шумама, са посебним нагласком на очување природних процеса, биодиверзитета и одрживости шумских екосистема, уз истовремено обезбјеђивање њихових производних, заштитних и социјалних функција.
Програм екскурзије започео је посјетом низијским шумама храста лужњака у подручју Јастребарских Лугова у Хрватској, гдје су учесници упознати са истраживањима производности шума, залиха и токова угљеника. Централни дио програма реализован је у Босни и Херцеговини, обиласком привредних шума на подручју општине Петровац-Дринић и прашума Лом и Перућица, које представљају изузетно вриједне објекте за проучавање природне динамике и структуре шумских екосистема.
Током посјете привредним шумама на подручју општине Петровац-Дринић, 11. октобра, чланови Катедре за планирање газдовања шумама Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци били су стручни водичи и представили учесницима историјски развој, основне принципе и савремене приступе газдовању шумама у Републици Српској. Посебна пажња посвећена је системима газдовања мјешовитим шумама букве, јеле и смрче, планирању газдовања, природном обнављању, структури и текстури шумских састојина и усклађивању производних и еколошких функција шума.
Посебност шумарства у Динаридима огледа се у дугој традицији примјене преборног и других облика разнодобног газдовања. За разлику од бројних европских подручја у којима су током историје преовладавали системи засновани на чистим сјечама и подизању једнодобних састојина, у значајном дијелу планинских предјела Босне и Херцеговине примјењивани су системи који омогућавају очување континуитета шумског склопа, природно обнављање и одржавање сложене вертикалне и хоризонталне структуре састојина.
Оваква традиција газдовања представља значајно насљеђе домаће шумарске струке. Научна истраживања спроведена у Динаридима потврђују да дугорочна примјена разнодобних система газдовања може допринијети очувању структурно разноврсних мјешовитих шума, уз могућност континуиране производње дрвне запремине и очувања бројних еколошких функција. Управо због ових карактеристика, наше привредне шуме представљају вриједан примјер за међународну размјену искустава о природи блиском газдовању шумама.
Другог дана стручног програма, 12. октобра, учесници су посјетили прашумски резерват Лом, гдје су обишли перманентне плохе и упознали се са карактеристикама природне динамике мјешовитих шума букве, јеле и смрче. Током обиласка представљени су резултати дугогодишњих научних истраживања, са посебним освртом на развојне фазе, природне поремећаје, просторну структуру стабала и улогу мртве дрвне масе у функционисању прашумских екосистема.
Програм је настављен 13. октобра посјетом Националном парку „Сутјеска”, гдје су учесници имали прилику да упознају један од најзначајнијих очуваних прашумских комплекса у Европи, прашуму Перућицу. Посебну вриједност ових подручја представљају изузетно стара и стабла великих димензија, велике залихе живе и мртве дрвне масе, као и спонтани природни процеси који се одвијају без директног људског утицаја.
Истовремено присуство очуваних прашума и привредних шума са дугом традицијом природи блиског газдовања шумама представља једну од највећих научних вриједности шумских екосистема Динарида. Овакви услови омогућавају непосредно поређење природних и привредних шума, процјену дугорочних ефеката различитих система газдовања и развој савремених приступа одрживом коришћењу шумских ресурса.
Међународни научни значај нашег факултета потврђен је бројним научним публикацијама. Посебно се издваја истраживање објављено 2024. године у часопису Frontiers in Forests and Global Change, које обједињује резултате вишедеценијских истраживања прашума Лом, Јањ, Перућица и Биоградска гора (Црна Гора). У овом раду наглашен је изузетан значај динарских прашума за очување биодиверзитета, истраживање природне динамике шума и развој одрживих система газдовања у Европи.
Поред научног и стручног значаја, овакве међународне посјете указују и на велики потенцијал наших шума за развој стручног, образовног и научног туризма. Очувани шумски екосистеми, природне вриједности и дуга традиција домаћег шумарства представљају јединствену основу за организовање међународних теренских школа, стручних екскурзија и истраживачких посјета, уз поштовање прописаних режима заштите природних добара.
Сарадња са истраживачима и институцијама из Италије и других европских земаља, као и учешће у дугорочним међународним истраживањима, представљају важан допринос афирмацији Шумарског факултета и промоцији природних и стручних вриједности Босне и Херцеговине.
Шумарски факултет захваљује удружењу Pro Silva Italia, професору Ренцу Моти, Роберти Берети, инжењеру Сретку Станковићу, ШГ „Оштрељ-Дринић”, Националном парку „Сутјеска” и свим учесницима на указаном повјерењу, конструктивним стручним дискусијама и интересовању за наше залагање за шумарство, уз увјерење да ће ова посјета допринијети даљем развоју међународне сарадње и заједничких истраживачких активности.
