Потреба интензивног рада на интегралној заштити шума и константан мониторинг виталности шума у Републици Српској истакнути су као неопходне мјере за унапређење здравственог стања шумских екосистема. О проблему храстове мрежасте стјенице и могућностима заштите говорио је професор Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци проф. др Зоран Станивуковић. ”Оно што је карактеристично за ову врсту је да има веома мало природних непријатеља и висок потенцијал размножавања, тако да се веома брзо шири”, истакао је Станивуковић. На подручју општине Билећа све је већи деценијски проблем у једином зеленом појасу, гдје је паразитска гусјеница боров четњак идентификована на површини од 100 хектара. Инжењер шумарства Драго Петковић, бивши студент Шумарског факултета УНИБЛ, навео је да ”штете које наноси овај инсект првенствено се односе на смањење прираста борових стабала, а могу створити услове за појаву других штетних инсеката као што су борови сипци или неке врсте гљива које могу довести до сушења стабала”.

Један од узрока наведених појава су и климатске промјене, о којима су професори Шумарског факултета УНИБЛ говорили у сљедећем прилогу Дневника 2 РТРС-а. Професор Зоран Говедар указао је на повећање просјечне температуре на глобалном нивоу за 1°Ц у односу на референтни период 1960-1990. година, док је професор Драган Чомић истакао глобално повећање концентрације гасова са ефектом стаклене баште за 27% и емисија за 80%. Чомић даље указује да ”негативне посљедице климатских промјена као што су пожари, суше и поплаве имају негативан ефекат на смањење привредних активности, здравље становништва и снабдијевање храном”. Климатолог и декан Природно-математичког факултета УНИБЛ проф. др Горан Трбић, наводи сагорјевање фосилних горива и емисије гасова са ефектом стаклене баште као један од највећих узрочника климатских промјена.