Прашуме су јединствени екосистеми изузетног биодиверзитета, које представљају најприроднији облик шумских састојина и симбол нетакнуте природе. Оне су резултат вијековима дугих природних процеса, чинећи их кључним за очување глобалног биодиверзитета и стабилности екосистема. Ове шуме карактеришу сложена структура, присуство старих стабала, мртве дрвне масе, богатство микростаништа и природна динамика регенерације шума.
Са циљем подизања свијести о значају прашума, 14. септембар је установљен као Међународни дан прашума. На Шумарском факултету Универзитета у Бањој Луци, 15. септембра 2025. године, свечано је обиљежен Међународни дан прашума. Том приликом одржана су стручна предавања и разговори са еминентним стручњацима, као и промоција књиге „Наше прашуме – Преглед прашума Босне и Херцеговине са анализом правног оквира за заштиту“, у издању Центра за животну средину.
Проф. др Далибор Балијан (Шумарски факултет Универзитета у Сарајеву) говорио је о дефиницијама прашуме, њиховом стању и проблемима са којима се ова јединствена природна богатства сусрећу у Босни и Херцеговини. Срђан Билић, ма (Шумарски факултет Универзитета у Бањој Луци), представио је преглед досадашњих истраживања и указао на тренутне научне правце који се односе на прашумске екосистеме у региону и Европи. Рецензенти публикације, проф. др Војислав Дукић (Шумарски факултет Универзитета у Бањој Луци) и Дејан Радошевић, дипл. еколог (Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС), дали су свој осврт о објављеној књизи. Проф. др Војислав Дукић је нагласио значај прашума као модела за природи блиско газдовање привредним шумама, а Радошевић је указао на правне аспекте заштите и могућности да се нови локалитети у БиХ ставе под формалну заштиту.
Након уводних предавања одржана је панел дискусија у којој су заједно учествовали и представници институција – Универзитет у Бањој Луци, Универзитет у Сарајеву, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, Федерално министарство околиша и туризма, Јавно предузеће „Шуме Републике Српске“, као и Центар за животну средину. Разговор је модерирала Александра-Ања Драгомировић, уредница публикације.
„Прашуме нису само питање очувања биодиверзитета – то је и питање одговорности према будућим генерацијама, климатској отпорности и међународним обавезама које БиХ има као потписница бројних еколошких конвенција“, поручено је током дискусије. Истакнуто је да су прашуме једни од највриједнијих екосистема у којима обитава велики број биљних и животињских врста. Ове шуме апсорбују огромне количине угљен-диоксида и представљају највећа складишта угљеника у Европи, посебно прашуме Динарида, као што су Јањ, Лом и Перућица.
Према књизи „Наше прашуме“, у Босни и Херцеговини постоји 12 научно описаних прашума: Бобија, Црни врх, Дубичка гора, Голија, Јањ, Лом, Мачен до, Маловчића долина, Перућица, Пљешевица, Равна вала и Трстионица. Ипак, само три уживају потпуну заштиту у складу са Законом о заштити природе РС – Јањ, Лом и Перућица. Посебно се издваја строги резерват природе ”Прашума Јањ”, који је 2021. године уврштен на UNESCO листу свјетске баштине као дио европских древних букових шума. Све остале прашуме се штите кроз законе о шумама (шуме посебне намјене, заштитне шуме, шуме високе заштитне вриједности) или их од искориштавања чува искључиво стручна и научна јавност.
Догађај на Шумарском факултету још једном је подсјетио да су прашуме не само симбол нетакнуте природе, већ и природне лабораторије за проучавање динамичких процеса, климатских промјена и модела одрживог управљања шумама.
Књигу „Наше прашуме – “ можете преузети на линку:
https://czzs.org/multimedia/publikacije/biodiverzitet-i-zasticena-podrucja/#flipbook-df_28837/1/
