Овогодишња теренска настава предмета Фитоценологија одржана је накнадно, средином јула (12-17.). По свему, по датуму, организацији и по садржају је била другачија, у односу на претходних 25 генерација Факултета. Наставу су изводили др Југослав Брујић, др Владимир Ступар и Ђорђије Милановић, сарадник катедре Сивиекологије. Поред студената друге године, настави се придружило неколико студенти треће године (са модула екологије), који су прошле остали ускраћени за теренску наставу из предмета Фитоценологија.

Смјештај је био у депандансу хотела „Младост“, у Тјентишту; исхрана је такође била хотелска. По доласку (понедјељак, 12.7.), директор НП Сутјеска Александар Ковач нас је поздравио и задржао у дужем разговору о садашњости и будућности реномираног националног парка.

У уторак (13.7.) нас је минибус ШГ „Маглић“ одвезао на Пријевор, познати видиковац под врховима Маглића. Након уводног часа о географији, геологији, хидрографији и клими овог дијела наше отаџбине, попели смо се изнад катуна, преко расцвјетаних планинских ливада, увукли у комплекс клековине на локалитету Језерине, раздвојили у три групе и направили први фитоценолошки снимак (уствари 4-ти, након теренских настава око Бањалуке) у фитоценози Homogyne-Pinetum mugo, на опсидиан-андезиту, андосолу, око 1750 m н.в. То су највише коте на којој су студенти нашег факултета икада на настави били, и ово је била прва генерација која је имала прилику да ради у клековини кривуља, највишем појасу шумске зоналне вегетације. Успут, студенти су се упознали и са интразоналним, нешумским типовима вегетације (високе зелени, планинске рудине, стјењаци). Други снимак рађен је у нижем појасу, испод Црвених Прљага. у субалпијској шуми букве (Ranunculo platanifolii-Fagetum), такође у три групе. Овај снимак био је на 1600-1700 m н.в., на кречњацима, калкокамбисолу. Путем кроз чувену прашуму студенти су имали прилике да виде заједнице букве-јеле-смрче. На Драгош-седлу су се упознали са шумама црног бора на доломитима и кречњацима (Laserpitio-Pinetum nigrae), не пропуштајући прилику да баце поглед са познатог видиковца на водопад Скакавац.

У сриједу (14.7.) минибусом НП-а смо се одвезли уз ријеку Сутјеску. У рејону Нинковића (јужна граница НП) смо прешли брвном Сутјеску, да бисмо ушли у састојину сиве врбе (Salicetum incanae), на шљунковитом наносу. Затим смо се попели на падине клисуре, и у три групе направили снимке на флишу (800-850 m н.в.) у изузетно квалитетним састојинама китњака-цера (Quercetum petraeae-cerridis). Мало смо се вратили минибусом, и пред кањоном Вратар освјежили на хладној Сутјесци, јер је дан био веома топао. Затим смо прошетали кроз кањон Вратар, гдје су студенти имали прилике да виде чувене стеноендеме Сутјеске (Edraianthus sutjeskae, Daphne malyana), као и кањонске састојине црног граба, племенитих лишћара и др.

Четвртак (15.7.) смо искористили за шетње по Тјентишту и околини. Поново смо сишли на Сутјеску, испод новог ресторана Комлен, гдје смо направили заједнички фитоценолошки снимак у пространој састојини бијеле и крте врбе (Salicetum albae-fragilis) на флувисолу (580 m н.в.). Послије кафе у Комлену, попели смо се до главног споменика, задржали на платоу код спомен-костурнице, са називима бригада које су учествовале у офанзиви на Сутјесци, чиме је наш терен добио и један историјски час. Затим смо продужили узбрдо, на косу у правцу Савиног гроба, пролазећи кроз ацидофилне шуме китњака на југоисточној падини. Заједнички фитоценолошки снимак направљен је у ацидофилној шуми букве (Luzulo-Fagetum), на дистрокамбисолу на глинцима, на 740 m н.в., на сјевероисточној страни.

Петак (16.7.) је био дан повратка. У договору са превозником, ишли смо према југу (Гацко, Билећа, Требиње). Застали смо код залива Чепелица Билећког језера (420 m н.в.), да би се студенти упознали са врстама зоналне вегетације субмедитерана (Querco pubescentis-Carpinetum orientalis). Након сата паузе у херцеговачком туристичком бисеру – Требињу, посљедњи наставни час је посвећен еумедитеранском климаксу – макији црнике (Orno-Quercetum ilicis) на тера-роси, у Дражин-долу код манастира Тврдош, на 280 m н.в. Послије њега слиједила је дуга вожња кући.

Ова екскурзија несумњиво је била најсадржајнија и најбоље организована теренска настава из Фитоценологије од постанка факултета. Студенти уписани 2019. збиља су имали лијепу прилику да се упознају са богатим ценодиверзитетом, од клековине до макије, од хигрофилне до ксеротермне вегетације.